Калкулатор односа капацитета: формула и примери

Калкулатор односа капацитета
Однос капацитета

 

Стопа искоришћености капацитета се користи за процену оперативне ефикасности компаније као и за квантификацију оствареног потенцијалног оутпута у ширем смислу. Значајно је јер показује корпорацији колики капацитет још има.

Формула за стопу искоришћености капацитета

Инвеститори и менаџмент непрестано траже начине да ојачају финансијску позицију своје компаније. Оперативна ефикасност се мора побољшати како би се уштедио новац и повећао приход и профит како би организација била финансијски јака. Као резултат тога, као аналитичар, менаџер или инвеститор, кључно је испитати оперативну ефикасност компаније.

Стопа искоришћености капацитета је једна таква метрика која испитује оперативну ефикасност компаније. У прерађивачкој индустрији, стопа искоришћености капацитета се обично користи.

Формула за стопу искоришћености капацитета је следећа:

Стварни одрађени сати директног рада ÷ планирани директни сати рада) × 100%.

Стопа искоришћености капацитета се изражава у процентима.

Горе наведени однос захтева употребу две различите функционалне компоненте.

Стварни учинак фирме током тог временског периода.

Такође, максимална количина производње коју компанија може произвести у датом временском периоду.

Стопа искоришћености капацитета је однос који се користи за одређивање колико брзо се максимални капацитет или нивои производње производе или троше. Стопа искоришћености капацитета изражена је у процентима и може пружити драгоцен увид у процене способности менаџмента, као и свеукупну равнодушност организације према проширењу капацитета у било ком тренутку.

Стопа искоришћености капацитета је такође позната као радна стопа фабрике или компаније.

Стопа искоришћености капацитета се такође може користити да се утврди да ли постоји економија обима или неекономија обима. Такође помаже у одређивању тачке рентабилности компаније и тачке у којој ће трошкови по комаду расти. Искоришћење капацитета се обично користи у производним организацијама које производе физичка добра уместо да пружају услуге пошто је материјалну робу лакше проценити.

На пример, ако погледамо производну фирму за финансијску годину, требало би да будемо у могућности да схватимо колико је произвела током те године, а затим можемо да схватимо колико може да направи у будућности. Упоређивањем ове две компоненте можемо добити представу о томе колико је капацитета компанија користила током фискалне године.