Ми смо склони да размишљамо о језицима као о различитим ентитетима. Учење језика захтева да се фокусирате само на граматику и речник тог одређеног језика. Постоји опасност од мешања старог и новог језика, јер би до сада требало да течно говорите нови. Овакав начин размишљања је, пак, потпуно у супротности са стварношћу. Обично постоји мешавина два или више језика у обичном разговору између једнојезичних и двојезичних. „Превођење језика“ је термин који се користи да опише овај феномен.
Превођење је релативно новији концепт у области лингвистике. Био је популаран тек у последње две деценије као контрапункт широко распрострањеном веровању међу једнојезицима да људски мозак самостално обрађује језике. За почетак, хајде да детаљније погледамо фразу „превођење“ и како она може да промени наше разумевање језика.
Превођење као дефинисан концепт
Пошто га различити појединци описују на различите начине, тешко је одредити тачно значење израза „превођење.” Термин „превођење језика“ био је предмет многих контроверзи међу лингвистима, иако не постоји универзално прихваћено значење за тај термин. Важно је имати на уму то одрицање одговорности док гледате како различити људи користе фразу.
Један од необјављених радова Цена Вилијамса 1980-их се односио на травсиеитху, велшку реч за „превођење језика“, и он је развио ову фразу. За Вилијамса, реч „билописменост” имала је специфично значење: односила се на то да ученици могу да разговарају и на енглеском и на велшком у истом разреду.
Од тада, бројни научници користе ту реч да објасне употребу различитих језика у истом контексту. Настава језика је једна од његових најчешћих примена. Учење ученика да говоре два или више језика у учионици познато је као превођење. Ово се разликује од већине наставе на другом језику, која предаје само један језик у исто време.
Термин „превођење” се такође може користити да се односи на праксу коришћења два или више језика у исто време. Постоји неколико начина да се то деси. Превођење се дешава када две особе које течно говоре два језика истовремено разговарају на оба језика. Превођење се дешава када туриста покуша да разговара са неким ко говори другачији језик од њих. Превођење се дешава ако се два или више језика говоре у истом контексту.
Постоји велика неслагања о значењу израза „двојезично“ и „вишејезично“ када се користи израз „превођење“. Контроверза која траје деценијама траје око претпоставке да су двојезични „два једнојезичка у једном“.
Важно је размотрити да ли мозак обрађује неколико језика независно или заједно. Заговорници превођења кажу да мозак перципира све језике као један, па је немогуће разликовати шпански и француски код двојезичног шпанско-француског говорника. Многи људи подржавају ову теорију, али она није добила широко прихваћеност.
Бабел је одлично место за учење нових језика сваки дан.
Зашто људи користе мењање кодова и превођење?
Пребацивање кода је још једна често коришћена реч која описује процес пребацивања између језика. Могуће је да ћете погрешити ово двоје ако сте већ упознати. Поштено, јер варијације у језичком приступу стварају одређену забуну.
Више од пола века, пребацивање кодова се проучава у области лингвистике. Најчешћи метод проучавања пребацивања кода је слушање говора људи и откривање како и зашто прелазе са једног језика на други.
Проучавање „граматике” пребацивања кода, будући да је претпоставка иза тога да нешто у мозгу управља начином на који функционише је предмет многих истраживања. Кодирање је повезано са теоријом двојезичности „два једнојезичка у једном”.
Међутим, чак и међу лингвистима, пребацивање кодова је добило јасну конотацију. Термин „код-прекидач“ се понекад користи да опише како људи мењају своје понашање у зависности од ситуације.
Када је дете са својим пријатељима или родитељима, може се понашати другачије. Реч „промена кода“ се често користи када се говори о раси и начину на који црнци и други обојени људи комуницирају са белцима. Поред Цоде Свитцх-а, НПР нуди подкаст посвећен теми трке. Међутим, ово је само по себи користан појам, али нема везе са лингвистиком.
За разлику од специфичне области проучавања, превођење више служи као концептуални оквир за испитивање начина на који људи комуницирају са језиком. Уместо да се фокусира на одвојене језике, дијалекте и изговорене речи, превођење се фокусира на приказивање како су све ове ствари испреплетене.
Превођење, за разлику од пребацивања кода, изблиза сагледава људе који говоре језик. Да парафразирамо заговорницу превођења, Офелију Гарку: „Превођење језика је више од самог превођења на више језика; гледа на употребу језика говорника изнутра према споља.” Према овој линији размишљања, морамо уклонити неке од језичких баријера које нас спречавају да у потпуности схватимо вишејезичност.
Међутим, широка дефиниција превођења стално се мења. Превођење језика и пребацивање кода се може позвати на различите начине. Вероватно је да ће фразу „промена кода“ наставити да користе неспецијалисти, упркос чињеници да то две ствари нису потпуно исте.
Превођење и подучавање
Углавном, превођење се користи првенствено у образовне сврхе, посебно за децу. Некада давно, конвенционална мудрост је сматрала да је најефикаснији приступ подизању двојезичне деце био да се сваки језик подучава за себе. Последњих година неколико инструктора је почело да испробава другачији приступ.
Три професора језика су у чланку за Лангуаге Магазине изнела неке специфичне стратегије за учење два језика у исто време. Од студената се захтевало да саставе вишејезичне текстове и да науче како да се крећу између језика као део рада на курсу.
То је холистичкији приступ учењу и укључује пажљиву припрему како би се осигурало да се два језика поклања једнака пажња. Како су рекли: „Активност превођења језика понудила је место мојим младим двојезичним ученицима да искористе цео свој језички репертоар, подстичући развој кључних вештина писмености и побољшавајући њихово искуство учења.“
Овај метод подучавања се не сматра универзално успешним. Предавати два језика у исто време било би неефикасно, сматрају многи лингвисти, који сматрају да сваки језик има своју граматику.
Користећи ову парадигму, више појединаца ће вероватно експериментисати са иновативним начинима подучавања двојезичности у будућности. Постаје све популарнији у регионима у којима су деца већ двојезична јер се сусреће са студентима тамо где су у смислу њиховог образовања.
Међутим, ако можете нешто да одузмете од овога, то је да већ постоје милијарде људи широм света који не размишљају о чињеници да говоре више језика у исто време.
Фокусирање на „тачан“ говор ограничава нашу перцепцију светске разноликости, чак и ако је једнојезичност популарна у западном свету. Превођење може постати стандард у будућности јер је комуникација сложена.
